Моја идеја водиља била је да направим нешто о Споменку како не би био заборављен, да се млади нараштаји упознају о томе ко је био Споменко Гостић, те да се каже нешто о његовом поштењу, честитости, интелигенцији - рекао је Савић новинарима прије промоције.
Он је подсјетио да је прошло 26 година од када је Гостић дао живот за Републику Српску.
Желио сам да Споменко не оде у заборав, да му се одужимо као народ и као људи - истакао је Савић.
Савић је о животу и погибији Гостића већ снимио запажени документарни филм "Споменко на вјечној стражи", чији су дијелови приказани на вечерашњој промоцији.
Један од рецензената књиге Милан Ракуљ рекао је да је гест Милета Савића да сними прво документарни филм, а потом и напише књигу вриједан дивљења, јер је тиме извукао из заборава једног дјечака-ратника.
Он је додао да је највећи утисак на њега у књизи оставио опис Споменковог дјетињства, као и погибије овог дјечака коју је видјела његова сестра од тетке, чувши Споменкове посљедње ријечи: "Јој боли, мајко".
Те ријечи имају и данас одјека и могу да се поставе као знак питања цијелом нашем друштву - је ли боли мајко заборав на тог дјечака - рекао је Ракуљ.
Споменко Гостић рођен је 15. августа 1978. године, а погинуо 20. марта 1993. године. Био је војник и најмлађи одликовани борац Војске Републике Српске.
Он је 1992. године живио са мајком Миленом у селу Јовићи надомак Маглаја, које је било окружено насељима са већинским муслиманским становништвом и убрзо се нашло на првој линији фронта. Мајка му је умрла на почетку рата, након чега је живио са баком која је у септембру 1992. године погинула од граната такозване Армије БиХ.
Гостић се након тога пријавио у Војску Републике Српске гдје је у почетку био курир, а потом је развозио храну борцима на првој линији фронта. Обављајући повјерене задатке, једном приликом је упао у минско поље, гдје је лакше повријеђен, а једном је био и рањен.
У офанзиви муслиманских снага на планину Озрен народ се повукао из Јовића, а Гостић је са неколико војника бранио село. У марту 1993. године, у гранатирању положаја српске војске пет војника је погинуло, а Гостић је тешко рањен.
Умро је 20. марта 1993. у Јовићима на Озрену, а сахрањен је са страдалим саборцима на сеоском гробљу у Горњем Улишњаку.
КОМЕНТАРИ