Строго пов.... Обавештајци српске службе су деведесетих бринули о некадашњем команданту Војске Републике Српске. На свадби његовог сина су спречавали госте да фотографишу генерала јер је био на потерници, па снимци нису смели нигде да се појаве, открива Горан Живаљевић.
Ратка Младића, бившег начелника Генералштаба Војске Републике Српске, средином деведесетих чувала је београдска Служба државне безбедности, и то у време док га је Хашки трибунал потраживао. Заштита је била толико добро организована да су оперативци ДБ на венчању Младићевог сина гостима строго бранили да праве фотографије јер би избио скандал уколико би се снимци с генералом на том весељу појавили у медијима.
Строго са сватовима
Ове досад непознате детаље је у својој управо објављеној књизи открио Горан Живаљевић, бивши оперативац ДБ и током власти Зорана Ђинђића заменик директора Безбедносно-информативне агенције (БИА).
Младића сам видео једанпут у животу, на свадби његовог сина Дарка у београдском хотелу „Југославија“, негде 1997. године... Тада сам као оперативац београдског центра РДБ имао задатак да спречавам да присутни гости неовлашћено фотографишу генерала јер је хашка потерница већ била на снази па, упркос свему, не би било баш згодно да се слике са тог догађаја појаве у неком светском медију. Провели смо ми ту неколико сати, кибицовали куме и опомињали сватове да фотографисање није дозвољено, да би се на крају свадбе генерал Младић фотографисао само с нама (службени фотограф, подразумева се) који смо чували не његову приватност, већ непобитну чињеницу да он тих година слободно живи у Милошевићевој Србији - навео је Живаљевић у књизи „Служба“ (у издању „Лагуне“).
Младићу се касније, подсетимо, губи сваки траг, а демократска власт се након 2000. обавезала да ће га ухапсити. На чело тима за потрагу је кратко време током 2003. године био и Живаљевић, али се на том месту није задржао дуго, јер није било резултата у потрази за бегунцем.
Упорна потрага
Генерал Ратко Младић ухапшен је маја 2011. године, захваљујући упорној потрази коју су спроводили припадници БИА, по потпуно законитом и недвосмисленом налогу тадашњег директора и врха српске власти која је стварно веровала да нас, иза испуњења тог тешког посла, чекају само погодности, брзи улазак у ЕУ и, наравно, пуна подршка Брисела, Лондона и Вашингтона у свему што је важно за званични Београд и њихову власт - наводи Живаљевић и додаје:
- Деловало ми је као да се и сам Младић обрадовао због чињенице да је коначно пронађен и ухапшен. Никоме од људи из потраге није ништа лично замерио, настојао је да буде шармантан у разговору и да сваким гестом покаже да је он генерал српске војске.
Необична теорија
СЛИЧНОСТ С ДРАЖОМ
Живаљевић је, говорећи о Младићу, направио паралелу с вођом четника Дражом Михаиловићем:
Мислим да сви они који су у име нове демократске Србије трагали за Младићем, а истовремено баштинили успомену на Дражу (јер је то деловало некако антимилошевићевски), нису видели колика је сличност између ова два генерала који, сваки за себе, представљају парадигму свог времена и некаквог српског усуда, где се симболи српске војничке храбрости на крају нађу у ситуацији да их хапсе, суде им или их изручују не противници против којих су ратовали, већ Срби на власти.
Судбине хрватског и српског генерала
МЛАДИЋ У ЋУМЕЗУ, ГОТОВИНА НА ТЕНЕРИФАМА
Док је трајала потрага за Младићем, истовремено је на потерници Хага био и хрватски генерал Анте Готовина. Живаљевић у том контексту прави паралелу између скривања њих двојице:
С једне стране полугладан, болестан, оронули старац у неком банатском ћумезу, а с друге беспрекорна бела кошуља, уредна фризура и чаша доброг црног вина у отменом ресторану на Тенерифама.
Тајна тражених јагода
ПОИСТОВЕТИО СЕ СА СЦЕНОМ ИЗ „СУТЈЕСКЕ“
Одмах након хапшења Младић је, како је тада откривено, тражио да му донесу јагоде. Међутим, Живаљевић сада даје теорију зашто је ухапшени генерал од свега тражио баш то.
Мислим да је реч о његовом подсвесном поистовећивању са сценом из партизанског филма „Сутјеска“, који је генерал гледао толико пута: партизански јунак Бата Живојиновић својој смртно рањеној супрузи и храброј болничарки Милени Дравић обећава „шумске јагоде с Вучева“, планинске висоравни удаљене неколико километара од генераловог родног села.
КОМЕНТАРИ