Само онај ко има близанце може да разумије ту судбинску, доживотну везаности браће рођеног истог дана и сата.
А ови близанци, српски јунаци, су не само рођени, већ су и погинули истог дана (29. октобра), сата и минута.
Горан и Зоран Орељ (презиме које асоцира на руску ријеч за орла) су били заједно у свему, од самог почетка па до заједничког им краја. Од рођења у Славонском Броду (одакле су морали да оду, у Инђију, протјерани од својих суграђана Хрвата, у трећем разреду гимназије), преко војног рока у Сомбору и Приштини, па до одласка, по командној заповијести, у војску Републике Српске Крајине (као инструктори за кориштење минобацача) и, затим, у Бањалуку, гдје су обучавани за млађе официре…
А када је злогласни муслиманско-бошњачки Пети корпус кренуо на овај поносни српски град, они су по први пут – опет заједно – одбили наређење (да не учествују у борбама, као близанци или да се раздвоје) и отишли на свој последњи положај, очи у очи са непријатељем и смрћу.
Тог 29. октобра 1994-те су заједно и положили животе на олтар српске слободе и отишли у легенду. Наша „браћа Југовићи“, косовски витезови са крвавим божуром на грудима уместо ордена.
Па да их се сјетимо и помолимо се за спас њихове орловске душе!
Да нас вјечно инспиришу на херојски подвиг у одбрани српства и наше отаџбинске части и слободе!
А ови близанци, српски јунаци, су не само рођени, већ су и погинули истог дана (29. октобра), сата и минута.
Горан и Зоран Орељ (презиме које асоцира на руску ријеч за орла) су били заједно у свему, од самог почетка па до заједничког им краја. Од рођења у Славонском Броду (одакле су морали да оду, у Инђију, протјерани од својих суграђана Хрвата, у трећем разреду гимназије), преко војног рока у Сомбору и Приштини, па до одласка, по командној заповијести, у војску Републике Српске Крајине (као инструктори за кориштење минобацача) и, затим, у Бањалуку, гдје су обучавани за млађе официре…
А када је злогласни муслиманско-бошњачки Пети корпус кренуо на овај поносни српски град, они су по први пут – опет заједно – одбили наређење (да не учествују у борбама, као близанци или да се раздвоје) и отишли на свој последњи положај, очи у очи са непријатељем и смрћу.
Тог 29. октобра 1994-те су заједно и положили животе на олтар српске слободе и отишли у легенду. Наша „браћа Југовићи“, косовски витезови са крвавим божуром на грудима уместо ордена.
Па да их се сјетимо и помолимо се за спас њихове орловске душе!
Да нас вјечно инспиришу на херојски подвиг у одбрани српства и наше отаџбинске части и слободе!
Нека им је вјечна слава и Хвала!
ОдговориИзбриши